Pravila tajnosti Vatikana komplikuju pravosudnim organima istragu seksualnog zlostavljanja dece koja su počinili katolički sveštenici, tvrdi nemačka ministarka pravde.

Nemačka ministarka pravde Sabine Lojthojser-Šnarenberger ocenila je da pravila tajnosti Vatikana komplikuju pravosudnim organima istragu dela seksualnog zlostavljanja dece koja su počinili pripadnici katoličkog klera u Nemačkoj.

Lojthojser-Šnarenberger je, u intervjuu za Dojčlandfunk, citirala vatikansko uputstvo iz 2001. godine, koje nalaže da i u slučajevima najtežih zločina zlostavljanja prvo treba da bude sprovedena unutrašnja istraga u crkvi, kao i da ti zločini "ne bi smeli da budu obelodanjeni izvan crkvenih zidina".

"Nedavni događaji u Nemačkoj pokazuju da postoji zid ćutanja u mnogim katoličkim školama, koji sprečava da informacije o zlostavljanju i nasilju dođu do pravosudnih organa", rekla je Lojthojser-Šnarenberger.

Vatikan je poručio da neće komentarisati izjave nemačke ministarke, niti njenu opasku da je u papskoj državi na delu "zid ćutanja".

U poslednje dve decenije u javnost su prodrli mnogi slučajevi seksualnog zlostavljanja koje su počinili katolički sveštenici nad maloletnicima, a koje je sama crkva prikrivala.

Poslednji takvi slučajevi zabeleženi su u Nemačkoj i Holandiji.

Papa na potezu 

Papa Benedikt Šesnaesti trebalo bi ove nedelje da se sastane sa šefom nemačke biskupske konferencije Robertom Zeličem. Prošlog meseca sastao se sa irskim biskupima, čiju crkvu potresaju optužbe da su decenijama njeni sveštenici seksualno i fizički zlostavljali maloletnike u katoličkim školama, sirotištima i ostalim institucijama u nadležnosti crkve.

Poznata nemačka katolička grupa za zaštitu ljudskih prava "Mi smo crkva" insistira da papa, koji je dugo bio univerzitetski profesor teologije u Nemačkoj, treba da kaže da li je bilo zlostavljanja tokom njegovog službovanja kao biskupa u Minhenu i Frajzingu, između 1977. i 1981. godine.

Biskupija u Regensburgu je prošle nedelje saopštila da je bivši pevač u crkvenom horu, čiji dirigent je svojevremeno bio i papin stariji brat Georg Racinger, izneo optužbe za seksualna zlostavljanja ranih šezdesetih.

Georg Racinger je naveo da se optužbe za seksualno zlostavljanje odnose na period u kome on nije bio dirigent tog hora.

Povodom tog pitanja oglasila se i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je stranim novinarima rekla da je nemačka crkva preduzela "veoma, veoma važne korake koji ukazuju da se katolička crkva ozbiljno bori protiv tog problema".

Ona je najavila i da će u aprilu biti održan sastanak ministara za obrazovanje i porodicu sa predstavnicima škola, crkve i drugih kako bi se pronašli načini za otkrivanje, sprečavanje i postupanje sa budućim slučajevima zlostavljanja.

Lojthojser-Šnarenberger je već godinama počasna predsednica udruženja koje se bori protiv seksualnog zlostavljanja dece i obezbeđuje žrtvama zaštitu.

nastavak vesti

Četvrtina miliona Britanaca zaposlenih u državnim službama štrajkuje zbog smanjenja plata i otpuštanja. Ne rade zaposleni u sudstvu, poreskoj upravi i carini, a prvi put u poslednjih četvrt veka štrajku su se pridružili zaposleni u parlamentu.

Oko 250.000 britanskih državnih službenika počeli su juče dvodnevni štrajk zbog smanjenja plata, što je uticalo na već narušene odnose između sindikata i laburističke vlade, pred majske izbore u Velikoj Britaniji.

Ne rade zaposleni u sudstvu, poreskoj upravi i carini, a prvi put u poslednjih četvrt veka štrajku su se pridružili zaposleni u Parlamentu.

"Državni i službenici javnih službi neće dopustiti vladi da tako jeftino smanjuje broj zaposlenih", rekao je generalni sekretar Sindikata državnih i komercijalnih službenika Mark Servotka.

Organizatori navode da strahuju da vlada hoće da olakša onome ko na izborima pobedi da "jeftino smanji broj slabo plaćenih državnih i službenika javnih službi", prenosi Rojters.

Štrajku su se priključili zaposleni u sudovima, poreskim upravama, zatim carinici i ostali radnici javnih službi zbog spora oko šeme smanjenja.

Rojters navodi da su se, prvi put posle 25 godina, štrajku priključili zaposleni u parlamentu.

Sindikalci se nadaju da bi moglo da bude i novih štrajkova kako se približavaju izbori, što će primorati vladu da odloži smanjenje broja državnih službenika.

Istovremeno, vladajući laburisti se suočavaju sa "perspektivom poraza" od opozicionih konzervativaca na izborima 6. maja, posle 13 godina vladavine.

Ko god da dobije izbore, moraće da napravi "veliku seču" budžeta nekih vladinih službi, možda čak 17 odsto, kako bi smanjili budžetski deficit.

nastavak vesti

Danas u Almereu i Hagu, a sutra u celoj zemlji. Mi ćemo 9. juna pokoriti Holandiju, poručio je lider desničarske Partije za slobodu Gert Vilders, posle uspeha na lokalnim izborima u Holandiji. Vilders najavljuje "borbu protiv islamizacije Holandije".

Nedavno održani lokalni izbori u Holandiji dali su očekivane rezultate, osim u dva grada, u kojima je izvanredno prošla desničarska Partija za slobodu (PVV).

Ta partija je dobila poverenje najvećeg broja birača u gradu Alemreu, a u Hagu je druga po broju osvojenih glasova.

Lider parije Gert Vilders nije krio zadovoljstvo nakon saopštavanja rezultata.

"Kada smo pre dve godine odlučili da učestvujemo na izborima u ova dva prekrasna grada, bili smo ismejani. Međutim, uspelo nam je da postanemo najjača politička partija", rekao je lider desničarske stranke.

Sam Vilders je svojim biračima u Almereu rekao i: "Danas počinje nacionalna kampanja. Ne zaboravite parlamentarne izbore. Tada možete postati najveći! Danas u Almereu i Hagu, a sutra u celoj zemlji. Mi ćemo 9. juna pokoriti Holandiju"!

Poslednje ankete mu daju za pravo, ali ne samo i anekte, jer je prošle godine na izborima za Evropski parlament njegova Partija za slobodu osvojila čak 16,7 odsto glasova.

Uprkos rezultatima, nije izvesno da li će Partija ući u lokalnu vlast, odnosno da li će iko hteti u koaliciju s njima, jer je i u Almereu, gde je najjača stranka, osvojila samo 21,6 odsto glasova, pa sama ne može da vlada.

Partiju za slobodu je pre samo četiri godine osnovao Gert Vilders, od ranije poznat po desničarskim stavovima, protiv kojeg je u toku sudski proces zbog širenja mržnje.

Vilders javno izjavljuje da je za njega sveta muslimanska knjiga Kuran isto što i Hitlerov "Majn kampf" i najavljuje "borbu protiv islamizacije Holandije".

Prošle godine je Vlada u Londonu donela odluku da Vildersu zabrani ulazak u Britaniju, ali je on sudskim putem uspeo da obori tu zabranu.

Prošle sedmice Vilders je, na poziv lorda Malkolma Pirsona, i u Gornjem domu britanskog parlamenta prikazao svoj kontroverzni film "Fitna", a posle projekcije je izjavio: "Islamizam i demokratija su nespojivi. Što više islamizma imamo, to ćemo više gubiti slobodu i protiv toga se treba boriti".

Film "Fitna" postavljen je na Internet pre dve godine, ali su vlasnici holandskih i britanskih servera, preko kojih je mogao da se gleda, odlučili da ga skinu.

U filmu "Fitna", koji traje 17 minuta, prikazani su odabrani odlomci iz Kurana, govori muslimanskih zvaničnika i sveštenika, kombinovani sa snimcima i novinskim člancima o aktivnostima islamskih ekstremista i terorista. Posebni delovi filma posvećeni su odnosu prema ženama i homoseksualcima u muslimanskim zemljama.  

Prema podacima iznetim u filmu, u Holandiji je 1960. godine bilo 1.399 muslimana, a 2004. je njihov broj porastao na 944.000.

Al Kaida je preko svojih kanala pozvala na džihad protiv Vildersa.

Reč "fitna" na arapskom znači "neslaganje i podela među ljudima, ali i "test vere u toku suđenja". 

nastavak vesti

Najmanje 500 osoba masakrirano je u verskim sukobima hrišćana i muslimana u centralnoj Nigeriji. Napadači naoružani mačetama upali u hrišćansko selo i ubijali mahom žene i decu.

Masakr u cenralnoj Nigeriji. Najmanje 500 ljudi brutalno je ubijeno u sukobima muslimana i hrišćana, u selima nedaleko od grada Džosa. U sela je ušla vojska, a prema poslednjim informacijama, situacija u tom području je mirna.

Hiljade ljudi napustilo je domove, u strahu od novog krvoprolića. Očevici kažu da su napadači naoružani mačetama, sa okolnih brda upali u hrišćanska sela.

Najviše su stradala deca i stari, a mnogi su završili u bolnici. Situacija se smirila kada su stigle nigerisjke snage bezbednosti.

Prema rečima očevidaca napadači su najpre pucali u vazduh kako bi naterali ljude da izađu iz kuća, a potom su mačetama napadali uglavnom žene i decu.

Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun zabrinut je zbog situacije u nigerijskom gradu Džosu i pozvao sve strane da pokažu maksimalnu uzdržanost.

"Nigerijski politički i verski lideri treba zajedno da se suoče sa uzrocima nasilja i pronađu trajno rešenje za krizu u Džosu", izjavio je generalni sekretar UN-a.

Vršilac dužnosti predsednika Nigerije Gudlak Džonatan smenio je danas savetnika za nacionalnu bezbednost Sarkija Mukhtara, moćnu ličnost iz kruga najbližih saradnika predsednika Umarua Jar'Adua, i na njegovo mesto postavio Alijua Gusaua.

Džonatan je naredio je snagama bezbednosti da spreče dalji priliv oružja u to područje, kako bi se sprečila odmazda.

U centralnoj Nigeriji već dugo vlada napetost između muslimana i hrišćana.

U Džosu je na snazi policijski čas, proglašen još u Januaru kada je oko 300 ljudi ubijeno u verskim skobima.

Iako je nasilje najčešće verski motivisano, do sukoba dolazi i zbog siromaštva i borbe za prirodne resurse, kao što je obradivo zemljište.

nastavak vesti

Najmanje 51 osoba poginula u snažnom zemljotresu koji je pogodio istočnu Tursku. Neka sela gotovo sravnjena sa zemljom. Rad spasilačkih ekipa otežavaju naknadni potresi i hladno vreme.

U zemljotresu, jačine 6,6 stepeni Rihterove skale, koji je rano jutros pogodio istočni deo Turske, poginula je 51 osoba. Neka sela su gotovo sravnjena sa zemljom. Strahuje se da je broj žrtava veći, jer rad spasilačkih ekipa otežavaju naknadni potresi i hladno vreme.

Epicentar potresa bio je u provinciji Elazig, a najviše žrtava je u selima oko grada Kovančilara. Većina stanovnika u selima na istoku Anadolije živi u brdima, u kućama od blata, koje se lako ruše. Među stradalima su i četiri devojčice iz iste porodice.

Spasilačkim timovima pridružila se vojska. U ugroženo područje, Vlada i Crveni krst šalju šatore, ćebad, hranu i lekove.

Stanovništvo je upozoreno da se ne vraća u oštećene kuće, zbog opasnosti od njihovog rušenja usled naknadnog pomeranja tla. Zabeleženo je tridesetak naknadnih potresa, od kojih je najjači bio 5,5 stepeni Rihtera.

"Seoske kuće građene su od blata, pa su posledice veće. Naše građevinske firme počeće u ovom području da zidaju kuće od betona", rekao je premijer Turske Tajip Erdogan.

Epicentar potresa, koji se osetio u 4.32 po lokalnom vremenu (3.32 po srednjeevropskom), nalazio se 43 kilometra zapadno od grada Bingola, na dubini od desetak kilometara, saopštili su turska seizmološka opservatorija Kandili i Američki geološki institut, koji prati globalne seizmičke aktivnosti.

Tokom smirivanja tla bilo je još desetak naknadnih potresa, od kojih je najjači bio 4,1 stepen Rihterove skale.

Zemljotresi su česti u Turskoj. U dva snažna potresa koji su 1999. godine pogodili severozapad te zemlje, poginulo je oko 18.000 ljudi.

U potresu jačine 6,4 stepena po Rihterovoj skali, koji je 2003. godine uzdrmao provinciju Bingol, 83 dece je izgubilo život kada se od siline zemljotesa srušila škola.

nastavak vesti